zatvori
...
PITANJA & ODGOVORI
1

Jedna beba, bezbroj pitanja

Nije lako biti mama. Posebno nova mama. Da li mogu da primetim bebino disanje u toku noći? Da li jede previše? Da li da mu očistim nos, podgrejem hranu, operem igračke?

Ne brinite, mi vam čuvamo leđa. Pitali smo slovenačkog pedijatra Dr Denisa Baša, da nam odgovori na neka od čestih pitanja koje postavljaju roditelji beba i male dece.

Dr Denis Baš je pedijatar specijalista koji radi sa decom školskog i predškolskog uzrasta u dečijioj klinici pri Kliničkom Centru Kamnik. Radi ultrazvuk kuka za bebe, daje predavanja budućim majkama i veliki je zagovornik racionalnog korišćenja antibiotika kod dece.

Posvetite manje vremena na traženje informacija, a više vremena na uživanje u srećnim trenutcima koje nosi majčinstvo.

MAJČINO MLEKO

Kako da pripremim mleko za bebu ako beba (ponekad) ne može bude podojena?
Majčino mleko je najbolja hrana za novorođenčad iz više razloga. Uprkos ogromnom broju akademskih istraživanja, njegov sastav još uvek nije u potpunosti razjašnjen. Proizvođači pokušavaju da naprave zamensko mleko što približnijeg sastava, ali dojenje i majčino mleko ostaju najviši standard za ishranu ljudskih beba.  Postoje različite okolnosti koje mogu dovesti do toga da majka ne može da doji (prerano rođena beba, abnormalnosti grudi, povratak na posao itd). U ovim slučajevima se preporučuje da se mleko izvuče ručno, ili uz pomoć ručne ili elektronske pumpe. Nakon što se izvuče, mleko je potrebno odložiti.
Dojenje bebe je lako. Ali kada pokušam da ručno izvučem mleko, izlazi jako mala količina. Gde grešim?
Ako ste već probali da izvučete mleko, ali to bude nedovoljno ili neuspešno, to ne znači da nemate dovoljno mleka. Osećaj manuelnog pritiska je različit od osećaja kada dojite bebu, pa vam za izvlačenje mleka može biti potrebna vežba. Da bi proces bio opušteniji i efikasniji, možete probati više stvari, poput korišćenja ručne pumpe ili električne / duple pumpe. Da biste pospešili nadolaženje mleka pre izvlačenja, možete staviti tople obloge na grudi dok slušate opuštajuću muziku dok nežno masirate grudi.
Kako da na pravi način odložim izvučeno mleko?
Da biste se osigurali da je hrana za vašu bebu sigurna za jelo, važno je da ga pravilno odložite dok ne dođe vreme za upotrebu, čak i kada ne možete da dojite. Pre izvlačenja, operite ruke i očistite svu opremu koju ćete koristiti u toku procesa da bi se izbegla bakteriološka kontaminacija. Odlažite mleko u malim sudovima (60-120ml), odgovarajuće veličine za jedan obrok. Na posudi napišite datum i vreme kada je mleko izvučeno, da biste znali do kada mora da bude potrošeno. Majčino mleko se može držati u zatvorenoj posudi 6 sati na sobnoj temperaturi, 3-5 dana u frižideru (4°C) a u zamrzivaču (-18°C) do 3 meseca. Kada se zamrznuto mleko odmrzne, može se držati u frižideru 24 sata, ali se ne sme ponovo zamrzavati. 
Kako da pripremim odloženo majčino mleko pre nego što može da se koristi?
Odloženo majčino mleko je potrebno pravilno zagrejati pre nego što ga beba popije. Najoptimalnija temperatura za hranjenje bebe je 37°C. Proverite toplotu tako što ćete kanuti malo mleka na svoj zglob više šake, gde biste obično merili puls. Mleko ne  treba grejati na temperaturu preko 40°C, jer se tako gube hranljivi sastojci.

Najbolji načini za grejanje mleka su stavljanje flašice pod vruću tekuću vodu, stavljanje u šerpu sa vrućom vodom, ili uz pomoć posebnog aparata koji je namenjen grejanju flašica. Kada se flašica zagreje, nežno je protresite. Na taj način će se ujednačiti temperatura mleka, i istovremeno sjediniti mlečnu mast sa ostatkom mleka.
Da li se majčino mleko može grejati u mikrotalasnoj pećnici?
Podgrevanje majčinog mleka u mikrotalasnoj pećnici nije preporučljivo jer mikrotalasi mogu uništiti neke od korisnih svojstava i hranljivih sastojaka u mleku. Takođe ga ne treba pregrejavati ili prekuvavati. Najlakši način za kontrolisanje temperature mleka je uz pomoć pare - grejanje mleka potapanjem suda / flašice u toplu vodu, i često proveravanje temperature tako što ćete kanuti malo mleka na zglob više šake.
Koliko dugo je potrebno grejati flašicu mleka kada se stavi u toplu vodu?
Kada se flašica mleka spusti u toplu vodu, obično treba sačekati oko 15 minuta da se sadržaj zagreje na temperaturu pogodnu za hranjenje bebe. Temperatura mleka se mora redovno proveravati uz pomoć zgloba šake. U toku podgrevanja, bočica se mora više puta promućkati da bi se omogućilo da se sadržaj jednako zagreje i da se mast pomeša sa ostatkom mleka.

HIGIJENA

Moje dete stavlja u usta sve što uspe da dohvati. Da li treba nešto da preduzmem u vezi toga?
Roditelji se često brinu jer mala deca stavljaju u usta sve što im je pri ruci. U razvoju dece, korišćenje usta je važna faza za sticanje iskustva i istraživanje sveta koji se oko njih nalazi. Uz pomoć svojih usta, dete otkriva nove stimuluse kroz različite oblike, teksture i ukuse. Tu nema ničeg lošeg. Naravno, potrebno je obezbediti da su predmeti koje dete može da dohvati dovoljno veliki, da su napravljeni od materijala bezbednih za dete i da nisu oštri. Roditelji se takođe brinu da će deca na ovaj način dobiti infekciju. Svakako je preporučljivo da se predmeti koji su detetu svakodnevno u rukama povremeno dobro očiste i dezinfikuju. Jedan od načina da se ovo uradi prirodnim putem je uz pomoć toplote. Posebno napravljeni parni sterilizatori se mogu koristiti za dezinfekciju.
Kako da očistim dečije igračke?
Deca svakodnevno dodiruju svoje omiljene igračke. Druga deca se takođe mogu igrati sa njima, i igračke često završe na podu ili u nečijim ustima. One su uz decu kada jedu ili spavaju. Od posebne su važnosti kada je dete bolesno. Zbog toga je važno da se igračke često čiste.

Gumene igračke su uvek uz dete, dok pravi prve korake i uči o svetu oko sebe. Takođe su korisne kod olakšavanja bola kada rastu prvi zubići. Zbog toga što su ove igračke šesto u kontaktu sa ustima deteta, važno je da ih čistite često i pravilno. Operite ih pod vrućom vodom i sa tečnošću za pranje sudova, i povremeno ih dezinfikujte u sterilizatoru.

Igračke od pliša ili tekstila se mogu prati u mašini za veš. Koristite program za ručno pranje i nemojte stavljati previše deterdženta. Koristite sredstvo za dezinfekciju namenjeno za pranje dečije odeće,

Ukoliko se igračke ne mogu oprati sa vodom, s' vremena na vreme ih očistite uz pomoć spreja za dezinfekciju koji nije potrebno isprati. Pre upotrebe, proverite da li proizvod sme da bude u dodiru sa malom decom.

ČVRSTA HRANA

Kada mogu da počnem da dajem detetu čvrstu hranu?
Najpogodniji trenutak za uvođenje kašice kao dodatka u ishrani bebe koja još uvek sisa je kada pređe starost od 4 meseca. Pre ovog doba, uvođenje kašice se apsolutno ne preporučuje, jer bebin sistem organa za varenje još uvek nije dovoljno razvijen. Istraživanja su pokazala da nema razloga ni za predugo čekanje, i da potrebno uvesti čvrstu hranu pre starosti od 6 meseci. Od tog doba, majčino mleko više ne može na optimalan način da pokrije bebinu povećanu potrebu za makro i mikro nutrijentima (gvožđe, cink).
Kako da počnem da uvodim čvrstu hranu u ishranu deteta?
Kada roditelji počnu da uvode čvrstu hranu u ishranu deteta, moraju da budu veoma strpljivi i uporni. U početnom periodu, kašica predstavlja novo iskustvo za dete; nije lako kada "istraživanje" postane glavni izvor ishrane. Važno je da se dete navikne na različite ukuse, čvrstine i teksture hrane. U našem okruženju, uobičajeno je da se prvo uvodi kašica od povrća i mesa. Voće i cerealije se uvode nešto kasnije, jer deca više vole sladak ukus i mogla bi da odbiju da jedu povrće ukoliko se krene obrnutim redom. Novu hranu treba uvoditi u intervalima od nedelju dana. Uz ovaj pristup, deca će se obično brzo navići na nove ukuse. Takođe, ovako ćete imati dovoljno vremena da primetite ako dete ima problema sa privikavanjem na neku vrstu hrane.

U početku, deca jedu manje od jedne kašičice čvrste hrane, neka će jesti samo dve ili tri, a druga i više. Sve je uredu. Hrana bi trebalo da bude na sobnoj temperaturi ili malo toplija.

Od 10 meseci starosti nadalje (ako već ima zubiće), dedetu se može davati čvrsta hrana zajedno sa tečnom i kašastom hranom. Meso, riba, povrće i voće više ne moraju da budu izgnječeni ili pretvoreni u kašu, već samo iseckani u male komadiće.
Koje vrste kašica i pirea prvo treba uvesti kao čvrstu hranu?
Treba početi sa hranom koja najređe uzrokuje alergijske reakcije: povrće (tikvice, šargarepe, krompiri, brokoli, divlji kupus), pirinač, kornflejks, meso (piletina, junetina, mlado konjsko meso, zečetina). Onda možemo da nastavimo sa voćem (jabuka, banana, kruška). Kao prvu hranu za bebu možemo pripremiti pirinčanu kašu koja se zbog blagog neutralnog ukusa može pomešati sa majčinim mlekom. Kada se deca naviknu na kašiku, posle nedelju dana, može se produžiti sa pireom od šargarepe, kašom od tikvica, pripremljenom kao odvojenom kašicom od povrća, ili pomešanom sa majčinim mlekom. U nedeljnim intervalima, mogu se postepeno uvoditi nove vrste hrane. Hranu koja sadrži gluten (pšenica, ovas) je bolje uvesti u ishranu kada se dete pretežno hrani majčinim mlekom, odnosno između 4 i 6 meseci starosti. Tako će se umanjiti verovatnoća da dete razvije celijakiju (netoleranciju organizma na gluten).
Šta ako dete ne voli kašice od povrća?
Strpljenje i upornost su od neprocenjive važnosti kod uvođenja novog načina ishrane. Istraživanja su pokazala da detetu treba ponuditi novi ukus 7 do 11 puta i da ne treba da odustajemo ako pljune kašicu po nama i po sebi.  Prvu kašičicu hrane svom detetu nudite ne znajući šta će ono misliti o novom ukusu. Prilikom prvog pokušaja, većina dece će na početku stisnuti usnice, pokazujući potpunu nezainteresovanost za novi ukus hrane. Zato, produžite sa davanjem hrane tek kada dete ponovo otvori usta. Zapamtite da u trenutku kada se uvodi nova hrana, dete još uvek dobija najvažnije hranljive sastojke iz majčinog mleka (ili mleka u prahu). Mnogi roditelji odustanu nakon tri pokušaja davanja hrane koje dete odbije, ali upornost će se isplatiti!
Kako da pripremim prvu porciju čvrste hrane za bebu?
Najbolje je da koristite sveže povrće i voće koje je u sezoni, ali možete upotrebiti i smrznute povrće. Povrće se obićno kuva u vodi ili na pari. Prilikom kuvanja, nemojte koristiti so niti začine. Dok se hrana kuva, mešajte je dok ne omekne ili ne počne da se gnječi i formira u gustu kašu. Za pravilan rast i razvoj deteta je takođe potrebno da u ishrani budu prisutne kvalitetne masti, pa se preporučuje dodavanje zdravih ulja (od repice, maslinovo, kukuruzno) u hranu na bazi povrća, mesa ili cerealija. Potrebno je dodati jednu kašičicu ulja po porciji kaše (150-200 ml).
Kako da pripremam hranu koju će beba voleti da jede?
Kada uvodite čvrstu hranu u bebinu ishranu, prva i najvažnija stvar jeste da pametno odaberete sastojke sa kojima ćete početi. Za prve obroke, odaberite ukuse koji nisu suviše jaki ili neobični. Kao povrće, odaberite, na primer, šargarepe, krompire ili tikvice - a kao voće, jabuku ili bananu. Citrusi su verovatno previše kiseli da bi se sa njima počelo. Takođe, ne preporučuje se korišćenje kravljeg mleka u pripremi hrane dok beba ne bude stara najmanje 6 meseci.

Kašica se mogu pripremati u blenderu ili uz pomoć viljuške. Potrebno je da bude gusta, ali ne i tečna. Tvđe voće i povrće možete prvo kuvati na pari da bi omekšalo. Izbegavajte da koristite šećer, so i jače začine. Ako želite malo da zasladite kašicu, dodajte kašičicu kaše od jabuke ili kruške. Dodajte maslinovo, kukuruzno ili ulje od repice ako želite da jela od povrća dobiju bolji ukus.
Koja je najpogodnija hrana za bebe?
Ukus jeste važan, ali isto tako moramo obezbediti da bebina hrana ima sve neophodne hranljive sastojke. Evo nekoliko opštih smernica koje treba pratiti kada se uvodi nova hrana:
  • Hleb: nakon 10 meseci starosti
  • Kravlje mleko: kao samostalno piće nakon godinu dana starosti, dok manje količine mogu i pre toga (kod pripreme kašice od cerealija ili pire krompira)
  • Gluten (pšenica pšenično brašno, raž, ječam, ovas, ovsene pahuljice, spelta, testenina): nakon 4 meseca starosti, dok se beba još uvek doji
  • Jaja (žumance i belance): nakon 6 meseci starosti
  • Šećer, so: nakon godinu dana starosti
  • Med: nakon godinu dana starosti
  • Riba: može se jesti nakon 6 meseci starosti, bitno je da bude što svežija i da bude mlada riba (na primer skuša, haringa, sardina, losos)
  • Morska hrana: nakon godinu dana starosti

Bebina ishrana mora biti uravnotežena i da uključuje puno povrća, voća i cerealija. Crveno meso je najvažniji izvor gvožđa koji unosimo. Evo još nekih vrsta hrane koje imaju puno vitamina ili minerala:
  • Vitamin A: šargarepe, kelj, spanać
  • Vitamin D: riblje ulje, masna morska riba, belance (predlažemo da ga zamenite tako što ćete pripremiti 10 mikrograma (0.01 mg) vitamina D dnevno)
  • Vitamin E: maslinovo, suncokretovo, ulje od repice, pšenične klice, badem
  • Vitamin K: zeleno povrće
  • Vitamin B1: mahunarke, neke ribe, krompiri, ovsene pahuljice
  • Vitamin B2: mleko, mlečni proizvodi, jaja
  • Vitamin C: sveže voće (citrusi, ogrozdi, crne ribizle), povrće (paprike, brokoli, morač, kupus, spanać, paradajz)

Moje dete neće da jede! Šta da radim?
Kada uvode čvrstu hranu, mnogi roditelji će naići na odbijanje deteta da jede. Odnosno, to će njima tako izgledati. Ali zapravo, dete napreduje, dobija na težini i raste. Setite se da ni vaš apetit nije stalan i čak ni vi ne jedete uvek istu količinu hrane. Može se dogoditi i da dete jednostavno odbija da otvori svoja usta i ne želi da jede pripremljenu hranu. U takvim trenutcima, vaša mašta mora odigrati važnu ulogu: pretvarajte se da je kašika avion, pričajte priče detetu ili mu ukrasite hranu na zanimljiv način i tako ga "pogurajte" da jede kuvanu hranu. Ne postoji jedinstveno rešenje. Različitih rešenja da se deci pomogne da jedu ima koliko i same dece. Pre svega, upornost će se sigurno isplatiti. Tvrdoglavost dece uparena sa time koliko su simpatična će često za ishod imati izgubljenu bitku roditelja za stolom za ručavanje. 

Kada pokažete detetu da vredi probati novu hranu još jednom, budite inovativni. Ponudite mu voće ili povrće, ali na "lukav" način. Ako dete ne voli ukus povrća,  poboljšajte ukus dodavanjem malo rendanog sira, ili nadevom od putera i mrvica. Ukoliko pravi grimase kada vidi voće, pomešajte ih sa mlekom ili jogurtom i ponudite mu zabavan "bebi koktel".

Postoji mogućnost i da dete odbije da jede jer jednostavno nije gladno. Deca imaju mnogo tačniji osećaj gladi od odraslih. Stomak malog deteta je veličine pesnice, i roditelji često precene koliko je hrane detetu potrebno.
Tokom prelaska na čvrstu hranu, moja beba ima zatvor. Šta da mogu da uradim?
Promene u ishrani menjaju i stolicu. U principu, prelazak na čvrstu hranu znači da će velika nužda početi da se vrši na dnevnom nivou. Neka deca mogu naići na prolazne probleme sa zatvorom. Najverovatniji uzrok je premalo unosa tečnosti i biljnih vlakana. Evo nekoliko jednostavnih koraka koje možete preduzeti:
  • Ohrabrite bebu da se više kreće
  • Uz malo kretanja, digestivni trakt će ubrzati svoju funkciju
  • Masirajte joj stomak i pomozite stimulaciju peristaltike
  • Omogućite detetu da unosi dovoljno tečnosti (ohlađena proključala voda između obroka)
  • Ponudite mu što više voća ili povrća  (BEZ banana i BEZ šargararepe)
  • Dajte joj zaslađen čaj  ili kompot od suvih šljiva
  • U slučaju da se problem nastavi, preporučuje se korišćenje pomagala za omekšavanje stolice koji ne izazivaju zavisnost. Važno je da vršenje nužde ne bude uzrok bola ili neprijatnih grčeva za dete

Disanje

Kako da proverim da li dete pravilno diše u toku noći?
Telo deteta usporava svoje funkcije u toku noći, pa zbog toga može biti teško da se primeti da li dete diše. Postoji trik kojim se možete poslužiti - ovlažite prst i stavite ga ispod nosa bebe dok spava. Osetićete njen ili njegov dah kao nežan dašak.
Primetio sam da dete često kašlje u toku noći. Šta mogu da uradim da bih mu omogućio mirniji san?
Kašalj je česta pojava kod dece. U većini situacija se povezuje sa virusnim infekcijama disajnih puteva, i zbog toga se najčešće javlja u jesen i zimu. Prvo se treba osigurati da dete može da diše kroz nos. Ukoliko diše kroz usta, izazvaće dodatno sušenje sluznica i pogoršanje kašlja. Dete mora da pije dovoljno tečnosti, a prostorija u kojoj borave treba da ima dobar protok vazduha ili da se povremeno dobro provetri. U prostorijama za boravak se preporučuje relativna vlažnost vazduha od 40-60%. Zbog grejanja u unutrašnjosti prostorija, vazduh je često previše suv, što pogoršava simptome kašljanja, dok se koža sluznice suše. Trik koji je u upotrebi od davnina je stavljanje mokrih peškira ili čak posuda sa vodom na grejna tela. Međutim, sada postoji i moderni metod, posebni aparati - ovlaživači vazduha - koji brzo i tačno donose vlažnost i omogućavaju pogodne uslove u sobi.
Koliko često bi trebalo da čistim bebin nos kada je zapušen?
Nos koji je zapušen i curi je česta smetnja kod male dece. Nos se mora osloboditi zapušenja da bi dete bilo zadovoljno, da bi bolje disalo i bolje jelo. Ukoliko dete ima zapušen nos ili ne može pravilno da diše kroz nos, preporučuje se ispiranje sa slanim rastvorom ili hipertoničnim slanim rastvorom. Važno je da se rastvor u nos ubaci kapaljkom ili nežnim sprejem, a NIKAKO ubrizgan pod jakim pritiskom. Ukoliko ubrizgamo rastvor u nos pod velikim pritiskom, potisnućemo svu prljavštinu u kanal koji povezuje uvo sa nosnim predelom, što povećava rizik od infekcije uveta. Kada dete ne ume da izduva nos, sadržaj se može nežno isisati, a skoreli sekret koji se vidi blizu završetka nozdrva, se može ukloniti uz pomoć gaze. Da bi se izbegao zapušen nos sa suvim sekretom, važno je da se obezbedi pravi stepen vlažnosti u sobi u kojoj dete boravi.
Zima je blizu. Šta mogu da uradim da bi mi dete ostalo zdravo?
U jesen i zimu, duže boravimo unutra. Sa pogodnim temperaturama za širenje virusa, u većem smo riziku od napada patogena koji izazivaju različite infekcije. Virusne infekcije mogu biti posebno problematične za bebe i malu decu, čiji imuni sistem još uvek nije ojačao. Da bi zaštitili mališane od infekcija koliko god je moguće, treba da se držimo određenih jednostavnih principa.

Svakako je pametno izbegavati mesta sa velikim protokom ljudi (šoping centre, igrališta itd.), posebno u doba godine kada postoji velika verovatnoća da u toj gužvi ima bolesnih ili zaraznih ljudi. Većina virusa se prenosi kroz vazduh, a mnogi se prenose i dodirom ruku. Zbog toga je važno da se peru ruke, da se ostane na otvorenom vazduhu i izbegavaju bolesna deca. Za novorođenčad i bebe, potrebno je izbegavati posete od strane dece koje borave na mestima gde postoje velike grupe druge dece.

Ojačajte i vi svoj imuni sistem tako što ćete imati ujednačenu ishranu sa dosta voća, povrća i, prema potrebi, dijetetskih suplemenata (vitamin D). Fizička aktivnost  kao i san jačaju ćelije imunog sistema.
Da li cucla može da naškodi detetu?
Kao i većina stvari, i korišćenje cucle ima dve strane. Pre svega, nema dokaza da se deca koja koriste cucle doje manje vremena ili manje uspešno. Ali jeste poznato da deca koja su koristila cucle nakon starosti od jedne godine imaju više problema da formiraju pravilan ugriz. Izbor toga da li dete treba da ima cucle ili ne je na roditeljima. Ako dete nema potrebu da ima cuclu ili je ne želi, ne treba mu / joj je gurati u usta. Najbolje je da se ne preteruje i da se cucla ponudi detetu kada mu / joj je zaista potrebna. Posle starosti od godinu dana, korišćenje cucle se ne preporučuje jer utiče na razvoj zuba. Takođe je važno da date izvadi cuclu iz usta kada ide da spava. Cucle se moraju često prati i povremeno dezinfikovati, da bi se uklonile sve vidljive i  nevidljive nečistoće koje se na njima talože.